bakarni peptidi

 

bakarni peptidi delovanje

Slika 2

Neige anti age night - bakarni peptidi

Kako bakarni peptidi deluju ( Slika 2 )
1. Posle oštećenja kože iz razorenih ćelija se oslobađaju enzimi proteaze koji razgrađuju proteine tkiva do peptida.
2. Nastali peptidi vezuju dvovalentne jone bakra iz albumina ( belančevina krvne plazme).
3. Bakarni peptidi tada deluju kao hemijski signal imunološkom sistemu kojim ga obaveštavaju da je koža oštećena i da mora da se regeneriše.
4. Imunološki sistem deluje tako što se u oštećenu zonu kože izlučuju najpre neutrofili koji proizvode kiseonične radikale i tako sterilišu oštećenu zonu tkiva.
5. Posle neutrofila u oštećenu zonu se izlučuju makrofagi koji počinju da luče oko dvadeset različitih faktora rasta, neophodnih za regeneraciju kože.
6. Pod dejstvom ovih faktora u koži počinje proliferacija (bujanje) fibroblasta (strukturnih ćelija vezivnog tkiva dermisa) i keratinocita (ćelija epidermisa).
7. Bakarni peptidi sada deluju i direktno na fibroblaste tako što stimulišu sintezu mesendžer RNA ( Ribonucleic acid-ribonukleinske kiseline) za proteine i tako podstiču sintezu kolagena, elastina, hijaluronske kiseline i metaloproteinaza. Ovi elementi strukture kože potpuno regenerišu kožu.

- Dvovalentni bakar se lako vezuje za peptide i deluje kao regenerativna supstanca na kožu i kao sredstvo za poboljšanje rasta kose i noktiju.
- Bakarni peptidi ( lamin) su pronađeni u mnogo večoj koncentraciji u krvnom serumu mladih osoba, pa se smatra da se one upravo zbog toga mnogo brže i lakše regenerišu.
- To je bio prvi korak u istraživanju mogućnosti primene bakarnih peptida u procesima regeneracije
- Najčešće se koriste peptidi dobijeni razgradnjom belančevina soje, mleka i kvasca, ili dobijeni sintetički.
- Koriste se za lečenje rana, opekotina, dekubitusnih rana, varikoynih vena, u postoperativnim tretmanima u klasičnoj i estetskoj hirurgiji, kod transplatacije kose, ya face liftinge i u mnogim koymetičkim tretmanima.
- Aktivnost bakarnih peptida u regeneraciji kože je mnogo veća nego retinske kiseline ( vitamin A) ili askorbinske kiseline ( vitamin C). Ove rezultate potvrđuju mnoge studije rađene kako in vitro, tako i in vivo.